U fokusu - Srbija

I Beograd spušta rampu Skoplju

Iako je prošlog meseca dogovoreno da Makedonija ukine uredbu koja ograničava uvoz pšenice iz Srbije, naši susedi ponovo su se oglušili o dogovor.

I dok srpski poljoprivrednici, zbog sporne uredbe, trpe velike ekonomske štete, makedonski izvoznici zarađuju u našoj zemlji, naročito na sezonskom povrću i lubenicama. I dok naša vlada i dalje samo najavljuje mere reciprociteta, stručnjaci napominju da smo sa reakcijom već zakasnili i da je velika šteta načinjena. Ipak, uz Ministarstvu poljoprivrede tvrde da će Makedonce najviše zaboleti ograničenje uvoza vina i grožđa koje pristiže.

Vlada Makedonije donela je početkom jula zvaničnu odluku da uvoz srpske pšenice i brašna veže za kupovinu domaće pšenice i brašna. Po toj odluci, za kilogram uvezene pšenice iz drugih zemalja, pa tako i iz Srbije, makedonskim uvoznicima je naloženo da moraju da kupe tri kilograma domaće pšenice, a za kilogram brašna četiri kilograma pšenice iz domaće proizvodnje. Pošto Makedonci žito u značajnoj meri kupuju jedino od naših proizvođača, na srpsku poljoprivredu se ovaj postupak najviše i odrazio.

Ovo, inače, nije prvi put da Makedonija ograničava uvoz robe iz Srbije. Naime, već četvrtu godinu zaredom susrećemo se sa istim problemom. Prema mišljenju Milana Prostrana, savetnik za poljoprivredu u Provrednoj komori Srbije, očigledno je da zemlje potpisnice CEFTA nisu još uvek spremne da u potpunosti otvore svoje tržište.

- Srbija u Makedoniju prilično dinamično izvozi, za samo pet meseci ove godine izvezli smo 270.000 tona i to je napunilo njihove silose, pa su se verovatno uplašili da neće biti dovoljno mesta za domaće proizvođače - napominje Prostran. - Osim toga, ni Makedonija nije jedina zemlja koja je ovakve uredbe donosila. Prošle godine smo imali problem sa Bosnom, zato što su ograničili uvoz brašna i piva.

Srpska i makedonska strana postigle su dogovor, još 20. jula, da se deo uredbe koji se odnosi na ograničavanje uvoza pšenice ukine do 15. avgusta, a brašna do 1. septembra. Međutim, naši susedi još uvek nisu ispoštovali ono što su sami predložili.

Odgovor na to zbog čega Srbija još uvek ne reaguje na makedonski embargo kod uvoza pšenice i brašna, potražili smo u Ministarstvu poljoprivrede.

- Želeli smo da izbegnemo trgovinski rat, koji nikada nije dobro rešenje ni za jednu stranu, ali i mi moramo da zaštitimo domaće proizvođače - tvrdi Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. - Do sada smo bili tolerantni, međutim, makedonska strana očigledno krši dogovor o slobodnoj trgvoini. Nismo želeli da na svoju ruku donosimo mere reciprociteta prema makedonskom izvozu, već smo odlučili da probleme rešavamo kroz institucije CEFTA. Pošto do sada naši susedi nisu ukinuli odredbu o ograničenju uvoza naših poljoprivrednih proizvoda, primorani smo da reagujemo i da mi ograničimo uvoz makedonskog vina, grožđa, ali i paradajza.

I agroekonomista Drago Cvijanović poručuje da je, ukoliko nema dogovora, recipročna mera za makedonske izvoznike jedino rešenje. Poznato je, kako on kaže, da mnoge zemlje u svetu koriste takozvane vancarinske barijere, koje omogućavaju ograničenje uvoza.

- Naša zemlja se do sada nije bavila tim merama, međutim, neophodno je da i mi zaštitimo svoje poljoprivrednike - kaže Cvijanović. - Nisam za to da država čuva monopol nijednom proizvođaču, ali kod nas poljoprivrednici imaju i te tako sitnu proizvodnju, a naročito oni koji se bave uzgojem povrća, pa tako makedonski uvoz stvara našem paradajzu dosta problema. Ukoliko oni čuvaju svoje, trebalo bi i mi naše seljake da zaštitimo.

U Privrednoj komori Makedonije smatraju da CEFTA sporazum nije prekršen, jer postoje klauzule po kojima se domaća privreda tako može štititi do 200 kalendarskih dana, a taj rok, kako kažu, još uvek nije prošao.